ЕМИСАР
Поезия (на сръбски език)
Скривена рана
Прва Божjа заповест:
Jа сам Господ, Бог твоj,
не смеш имати других богова осим Мене.
Свима вама - прашини у бескраjу
исплетох танке круне од трньа
и из безбрижног дворца Раjа
ка невольама пакла и лепоти
слободе и бола протерах вас.
На ови царски судбину на земльи осуhени,
откристе превара лажних богова
и у крст ме затвористе, Ви предодреhени
за тренутак живота и вечно сеhанье.
Даривах вас да страдате од тешке слободе.
Мудрац, младиh и дух - у светом троjству
уздиже се ваша Голгота.
И нема других богова само
скривена рана у вечном телу
и четири ексера са крста живота.
- Красимир ГЕОРГИЕВ
Прича о малоумном
Нема више ветреньача, приjательу -
сагореше у сумраку,
и земльа под нама постаде равна и сита
као птица варалица,
тако равна и сита постаде наша земльа -
од тога ти сузе крену на очи,
и не можеш видети
великана или витеза.
Под стрехама замкова и ханова
тражиhеш их безумно -
тражиhеш ньихове очи,
а чудаци и неуспешни смеjаhе се
твом неуспеху:
"Заврши, старче, ту причу о малоумном покровительу.
Музеj jе код друге раскрснице, лево -
тамо однеси своj стари оклоп!"
Свет jе зачаран, и сунце jе зачарано, и ветар,
добри племиhy!
О, сеньоре, мудре и поштоване,
одабране -
jош дуго hе се чути тропот коньа над нашом земльом
и жалосно jе,
што не можеш видети очи
витеза и великана.
- Красимир ГЕОРГИЕВ
Ако сам jа смрт
Ако сам jа смрт - црна и стара циганка,
и ако те презреле ноhи кренем у лов на истине,
и стигнем до града са куhама од белог камена,
и отворим врата коjа кльуч ниjе закльучао,
и пробудим човека, коjи тихо саньа среhy,
замахнyhy моjом вилом сребрном
и биhy смрт - црна и стара циганка,
и биhy смрт - горда и одлучна,
замахнyhy моjом вилом сребрном
и пашhy - добри, стари мртвац.
- Красимир ГЕОРГИЕВ